Kultura Zanimljivosti

Приче из Бијеле: Б А Р К А

Written by KMB

Пише : Владана Илић
Приповиједа: Илија Ристелић

Многи од нас шетајући Бијелом поред обале, међу мнгобројним новијим
баркама угледају малену, дрвену барку на везу у близини рта Раке. Ево приче о тој барци.

Барка је припадала Ђуру Тодоровићу, оснивачу бродоградилишта 1927.
Након капитулације Италије у јесен 1943, три мјештанина, син власника
Александар, Јован Балабушић и Илија Илић, због опасности одлуче да бјеже
за Италију. Александар је уградио неки импровизовани мотор, снадбјели се
са храном и водом и кренуше за Италију. Негдје на половини Јадрана
остадоше без уља у мотору и наставише пут са веслима. Након много напора, исцрпљени стигну до Бриндизија, гдје су се разишли, а барка је остала у Бриндизију.

Током јесени 1944. Александар се налазио на Малти, био је укрцан на
миноловцу морнарице НОВ која се тек формирала и требала да иде за
ослобођену земљу. Једног дана видио је да се на једном британском броду
нешто ради и користи се једна мала барка, која га је подсјећала на његову
барку, али је била друге боје. Пође до барке и загребе боју и утврди да је то
његова барка, на неки начин стигла на Малту. Исприча ово причу команданту миноловца и доби сагласност да се барка укрца на брод. Након путовања барка је допремљена прво у Шибеник, а касније у Бијелу, гдје стоји све до данашњих дана.

Времена су се мијењала, развијала се Бијела, бродоградилиште, докови,
обале, генерације.. , а барка је остала као нијеми свједок 20. вијека. Због свега заслужила је да буде похрањена у неком музеју.

About the author

KMB